subota četrn'esti

tu sam

svim mojim čitaocima

dok se mi mrzimo, ljudi uživaju i žive.

Šta reći? Koju posluku porati? Kome?

Budi žena Papeta, kaže Ustaj Safete, već je sedam. Safet: Jel opet Ronaldo?

Bio je jedan poprilično zajeban momenat na prevažnoj utakmici koju smo prije dva dana igrali na Bilinom polju. Stisli su nas Portugalci opasno, jedva smo centra prelazili kad je, u takvim dakle okolnostima, Misimović prigrabio jednu loptu, a onda sebi svojstvenom majstorijom iz igre izbacio dva Portugalca, čime smo napokon mogli bar nakratko predahnuti. U tom trenutku grunulo je s tribina: Miske, Miske, Miske, Miske... Uputio sam mislima tad, sav naježen, dovu Uzvišenom Bogu: Molim te Bože, učini da i ovaj neuki, nepismeni, krezavi, zatucani, napaćeni, neiživljeni, izranjavani, ludački naivni i izvarani narod doživi radost uspjeha i postanka dijelom nečeg velikog kao što je za nas po svemu ogromno Evropsko prvenstvo. Amin!

Što ova TV SDP-a više kudi reisa, meni reis sve bliži. Nego, kaćemo pit kafu da se malo žalimo kako nam opet poskupješe plin, za 14 posto. Da ih malo naružimo među sobom. Znači, prvo nam je onaj, znači direktor poskupio struju, sad i ovaj drugi crveni kmer poskupljuje plin. Ispade ova crvena armada skuplja od klempave zelene nedonoščadi. Neću, naravno, dalje o politici jer je već sve ispričano o tome, pa sad svi o tome pričaju jer su napamet naučili poneku frazu i novu riječ, a odavno shvatili da ništa ne valja. Pa udri majčin sine. Stoga se ja povlačim od daljnjeg blaćenja sadašnje situacije, već samo pripomenuh na stanje stvari i uspostavih dijagnozu, mada nisam doktor. Ima ovdje u našoj Bosni i lijepih strana medalje, recimo to su Dženitine oči, Andreina kosa i Draganine sise. Kad bi ih sve tri spojio u jednu... puno bi se manje moralo bit promiskuitetno.

Svratih jutros u obližnji granapčić da dopunim ultru za petaka, kad ispred mene i još nekoliko ljudi žena s djetetom. Plače ona mala ko kišna godina, hoće bananicu. A žena, vidi se da joj je krajnje nezgodno, poluglasno je pokušava smiriti sva crvena u licu "Nemamo sine para, sutra će mama kupiti". Ne vjerujem, jutro je i još krmeljam, al ne vjerujem da smo dotjerali do te pičke materine da roditelj nema 20 feninga da kupi djetetu bananicu! Naravno, sve siće što imadoh dadoh onoj ženi baš ko i žena ispred mene, baš ko i čovjek ispred nas koji je djetetu kupio pet bananica za marku. Sav nikakav zbog takvog početka dana odoh na svoje radno mjesto i nastavih dirinčit za brdo bananica. Prođe i taj radni dan ko i svaki drugi što prođe, te uobičajeno dogovorih jednu posljeposlovnu kaficu nabrzaka. Idući prema dogovorenom mjestu svratih u usputnu prodavnicu da kupim orbit. Deja vu! Ona mala od jutros izgleda pojela sve bananice. Opet je nadigla cijeli (drugi) granap na noge ridajući, dok je njena majka pokušava smiriti "Nemamo sine para, kupiće ti mama sutra bananicu, samo nemoj plakat". Ne mogah je pitat "Gospođo, zar vam nije ostalo siće od jutros", već samo izađoh. Jebo te i orbit i ultra i čokoladna bananica. Kad ono rođeno il tuđe, sasvim je svejedno, dijete izlaže traumi da na prevaru zaradi nekolko maraka. Ode ovo sve u pičku materinu.

Nisam nacionalista, samo imam dobro pamćenje.